“Nema kraja obrazovanju. To ne znači da ste pročitali knjigu, položiti ispit, i završili sa obrazovanjem. Čitav život, od trenutka rođenja, je proces učenja.”- Jiddu Krishnamurti

Ovaj priručnik se neće baviti razlozima za propuste u školstvu, već načinima kako pristupiti mladima i spriječiti propuste u školskom sistemu, kako osnažiti i ohrabriti mlade da izgrade svoje kapacitete i otkrijtu sopstvene interese i talente.

Stilovi učenja

Trajanje sesije

Edukativni ciljevi

  • identifikacija različitih stilova učenja kod učesnika;
  • definisanje važnosti svesti o različitim stilovima učenja prilikom procesa traženja posla.

Potrebni materijali

Odštampani primerci Upitnika o stilovima učenja

(ANNEX 3.) za svakog učesnika

Naslov

Flipčart tabla, papiri, markeri, hemijske olovke

Naslov

Upitnik o stilovima učenja i analiza

Trajanje sesije

Učesnici treba da popune upitnik i da saberu svoje rezultate. Ako je potrebno, pomozite im da izračunaju rezultate i odrede svoj stil učenja.

Diskusija

Trajanje sesije

Stilovi učenja i preferencije se razlikuju od osobe do osobe i variraju u zavisnosti od situacije. Kada smo ovo razumeli, razvijajući veštine koje će nem pomoći da učimo na različite načine, dobijamo najviše od svog potencijala za učenje. Time što smo poboljšali svoju sposobnost učenja i saklupljanja informacija, poboljšavamo kvalitet odluka koje donosimo i akcija koje preduzimamo. Kada shvatimo da ljudi imaju različite preferencije kada je učenje u pitanju, možemo svoju poruku efektivno da prenesemo na način na koji će je razumeti mnogo više ljudi.

Ovo je od izuzetne važnosti naročito ako se bavite poslom čiji je važan deo komunikacija.

Pronađite svoje omiljene načine učenja i zatim se naterajte da izađete iz svoje zone komfora. Kada jednom počnete da koristite druge načine učenja, bićete zadivljeni činjenicom da usvajate mnogo više informacija i da vam je mnogo lakše da ih asimilujete i nađete im pravi smisao.

Tražite od učesnika

da diskutuju o svojim stilovima učenja i preferencijama.

UPITNIK O STILOVIMA UČENJA

(Po Haniju i Mamfordu)

Upitnik je osmišljen da vam pomogne da otkrijete svoj preferentni stil ili stilove učenja. Tokom godina obično razvijamo naviku da određena iskustva u životu koristimo više nego neka druga. Pošto toga uglavnom nismo svesni, ovaj upitnik će vam pomoći da odredite svoj preferentni stil učenja, što će vam omogućiti da budete u prednosti pri izboru načina učenja na osnovu onoga što se uklapa u vaš stil. Preciznost rezultata zavisi od vaše iskrenosti pri odgovaranju na pitanja. Ne postoje pravi i pogrešni odgovori.

Ako se sa nekom tvrdnjom slažete, štiklirajte je (√), a ako se ne slažete, stavite pored nje znak (X).

Vodite računa da obeležite svaku tvrdnju sa (√) ili (X).

UPITNIK O STILOVIMA UČENJA
    1. Imam čvrsta ubeđenja o tome šta je ispravno, a šta pogrešno; šta je dobro, a šta loše.
    2. Često postupam impulsivno i ne razmišljajući previše o tome šta će se dogoditi.
    3. Obično rešavam probleme korak po korak i izbegavam spontana ometanja.
    4. Smatram da formalne procedure i pravila ograničavaju lični stil.
    5. Poznat/-a sam po stilu koji odlikuje iskrenost bez okolišanja.
    6. Često mislim da su postupci zasnovani na instinktu jednako ispravni kao i oni zasnovani na pažljivom promišljanju i analizi.
    7. Volim da radim poslove pri kojima imam vremena da sve detaljno proverim.
    8. Stalno dovodim u pitanje tuđa ubeđenja.
    9. Najvažije je da nešto funkcioniše u praksi.
    10. Aktivno tražim nova iskustva.
    11. Kada čujem za neku novu ideju ili pristup, odmah počnem da razmišljam o njenoj primeni u praksi.
    12. Sklon/-a sam samodisciplini: vodim računa o ishrani, redovno vežbam, držim se utvrđene rutine i slično.
    13. Ponosim se time što obavljam posao temeljno i celovito.
    14. Najbolje se slažem sa osobama koje razmišljaju logično i analitični su, a manje dobro sa spontanim, „iracionalnim“ osobama.
    15. Vodim računa da obradim podatke koji su mi dostupni i ne donosim preuranjene zaključke.
    16. Volim da odluke donosim pažljivo, nakon razmatranja svake alternative.
    17. Više me privlače nove, neobične ideje nego one praktične.
    18. Više volim da uklopim stvari u logičnu koherentnu matricu.
    19. Prihvatam i držim se utvrđenih procedura i pravila sve dok ih smatram efikasnim načinom obavljanja svog posla.
    20. Volim kada su moji postupci u skladu sa nekim opštim principom.
    21. U diskusijama volim da budem veoma konkretan/-a.
    22. Uglavnom imam distancirane i prlično formalne odnose sa ljudima na poslu.
    23. Uživam u izazovu kada radim na nečemu novom i različitom.
    24. Volim ljude koji su spontani i vole zabavu.
    25. Posvećujem mnogo pažnje detaljima pre nego što donesem zaključak.
    26. Teško mi je da brzo i nasumično dolazim do ideja.
    27. Smatram da je zaobilaženje teme u konverzaciji – gubljenje vremena.
    28. Trudim se da ne donosim zaključke previše brzo.
    29. Volim da imam što je više moguće izvora informacija – što više podataka za analizu, to bolje.
    30. Šaljivdžije koje ništa ne shvataju ozbiljno me obično iritiraju.
    31. Saslušam mišljenje svih ostalih pre nego što iznesem svoje.
    32. Obično otvoreno govorim o svojim osećanjima.
    33. Volim da posmatram kakve pozicije ljudi zauzimaju u toku diskusije.
    34. Više volim da posećujem društvena dešavanja spontano i fleksibilno nego da planiram unapred.
    35. Obično me privlače tehnike kao što su mrežna analiza, dijagram toka, dijagram-stablo, planiranje prevencije nepredvidjenih situacija i slično.
    36. Zabrinut/-a sam kada moram zbog kratkog roka da završim neki posao u žurbi.
    37. Imam običaj da procenjujem ljude na osnovu njihovih praktičnih sposobnosti.
    38. Tihi, zamišljeni ljudi uglavnom čine da se osećam neugodno.
    39. Ljudi koji brzo i nepromišljeno postupaju me često iritiraju.
    40. Važnije je uživati u sadašnjem trenutku, nego razmišljati o prošlosti ili budućnosti.
    41. Smatram da su odluke donesene na osnovu detaljne analize svih dostupnih informacija ispravnije od onih koje se zasnivaju na intuiciji.
    42. Uglavnom sam perfekcionista.
    43. Diskusijama obično doprinesem mnoštvom spontanih ideja.
    44. Na sastancima iznosim realistične ideje.
    45. Pravila mnogo češće postoje da bi se kršila, nego da bi se poštovala.
    46. Više volim da se odmaknem od problema i razmotrim ga iz svih uglova.
    47. Često uočavam nekonzistentnost i slabost u tuđim argumentima.
    48. Generalno više govorim nego što slušam.
    49. Često mogu da uočim bolje, praktičnije načine da se nešto obavi.
    50. Mislim da pismeni izveštaji treba da budu kratki i koncizni.
    51. Verujem da racionalno i logično razmišljanje uvek na kraju pobeđuje.
    52. Radije sa ljudima diskutujem o konkretnim temama nego što se upuštam u ćaskanje.
    53. Volim ljude koji stoje črsto na zemlji.
    54. U diskusijama postajem nestrpljiv/-a kada dođe do irelevantnih digresija i ometanja.
    55. Kada treba da napišem izveštaj, uglavnom imam više radnih verzija pre nego što sastavnim konačnu.
    56. Volim da isprobam funkcionisanje stvari u praksi.
    57. Želim da dođem do odgovora koristeći logički pristup.
    58. Uživam u tome što mnogo pričam.
    59. Često u diskusijama vidim da sam realista koji usmerava ljude na poentu i izbegava neosnovane pretpostavke.
    60. Volim da uzmem u obzir više alternativa pre nego što se odlučim za jednu.
    61. U diskusijama često uočavam da sam ja najmanje ostrašćen/-a i najobjektivniji/-a.
    62. U diskusijama se češće držim po strani nego što preuzimam vođstvo i vodim glavnu reč.
    63. Volim kada sam u stanju da povežem trenutne postupke sa onim što se događa na širem, dugoročnom nivou.
    64. Kada nešto krene naopako, rado nastavljam dalje i taj događaj ostavljam iza sebe.
    65. Uglavnom odbacujem nasumične i neočekivane ideje kao neprakitične.
    66. Bolje je prvo skočiti pa reći „hop“.
    67. Generalno više volim da slušam nego da govorim.
    68. Često sam grub/-a prema ljudima kojima je teško da usvoje logički pristup.
    69. Uglavnom verujem da cilj opravdava sredstva.
    70. Ne smeta mi što će se neko od saradnika uvrediti dokle god je posao dobro obavljen.
    71. Formalnost određenih ciljeva i planova me guši i ograničava.
    72. Ja sam obično „centar zbivanja“ na žurkama.
    73. Učiniću šta god je potrebno da posao bude obavljen.
    74. Brzo mi dosadi metodičan i detaljan rad.
    75. Sklon/-a sam preispitivanju generalnih uverenja, principa i teorija koje leže u osnovi stvari i događaja.
    76. Uvek me interesuje da čujem tuđe mišljenje.
    77. Sviđa mi se kada se sastanci odvijaju metodično i u skladu sa prethodno određenom agendom.
    78. Izbegavam subjektivne i dvosmislene teme.
    79. Uživam u drami i uzbuđenju koje donose krizne situacije.
    80. Ljudi često misle da sam neosetljiv/-a na njihova osećanja.
UPITNIK O STILOVIMA UČENJA – BODOVANJE
Četiri stila učenja: aktivista, mislilac, teoretičar i pragmatičar vezuju se za četiri faze u procesu učenja.

Aktivista

najbolje uče iz iskustva:

– kada doživljavaju nova iskustva, suočavaju se sa problemima ili prilikama iz kojih mogu da uče;

– zaokupljaju ih kratke aktivnosti koje se dešavaju „ovde i sada“ kao što su igre u vezi sa biznisom, takmičenja i vežbe igranja uloga;

– često su u centru pažnje;

– ne osećaju se prijatno kada moraju da rešavaju zadatke koje smatraju teškim.

Mislioci

najbolje uče kroz aktivnosti gde:

– vole da posmatraju, razmišljaju i analiziraju aktivnosti;

– razmišljaju pre nego što stupe u akciju i prilagođavaju se pre nego što se izraze;

– revidiraju prethodne događaje i ono što su iz njih mogli da nauče;

– donose odluke kada njima odgovara, bez pritiska i kratkih rokova.

Teoretičari

najbolje uče kroz aktivnosti kada:

– imaju vremena da metodično istraže povezanost i veze između ideja, događaja i situacija;

– se nalaze u situacijama sa jasnom stukturom i svrhom;

– imaju priliku da dovode u pitanje i ispituju osnovnu metodologiju, pretpostavke ili logiku koja stoji u osnovi nečega;

– su intelektualno angažovani.

Pragmatičari

najbolje uče kroz aktivnosti kada:

– postoji očigledna veza između suštine i konkretnog problema ili prilike u poslu;

– uče tehnike obavljanja posla koje imaju očigledne praktične prednosti i primenljive su na njihov trennutni posao;

– imaju priliku da isprobaju i vežbaju tehnike sa trenerima i dobijaju povratnu informaciju od stručnjaka;

– mogu da se koncentrišu na praktična pitanja.

Stilovi učenja: prednosti i mane

P

Aktivisti - prednosti

Fleksibilni su i otvorenog uma.
Vole da pokušavaju.
Vole da budu izloženi novim situacijama.
Optimistični su u vezi sa novim iskustvima i retko pokazuju otpor prema promenama.

P

Mislioci - prednosti

Pažljivi su.
Temeljni su i metodični.
Promišljeni su.
Umeju da slušaju druge i da se prilagode informacijama koje dobiju.
Retko donose ishitrene zaključke.

P

Teoretičari - prednosti

Razmišljaju logički i „vertikalno“.
Racionalni su i objektivni.
Dobri su u ispitivanju.
Imaju disciplinovan pristup.

P

Pragmatičari - prednosti

Skloni su testiranju koncepata u praksi.
Praktični su, stoje čvrsto na zemlji i realistični su.
Poslovni su – odmah prelaze na stvar.
Orijentisani su ka tehnici.

O

Aktivisti - mane

Imaju tendenciju da ishitreno i bez razmišljanja preduzimaju akcije koje su trenutno najočiglednije.
Često se izlažu nepotrebnom riziku.
Imaju tendenciju da previše rade sami i vole da budu u centru pažnje.
Postupaju ishitreno i bez priprema.
Brzo im dosadi implementacija/konsolidacija.

O

Mislioci - mane

Skloni su suzdržavanju od direktnog učešća.
Sporo biraju i donose odluke.
Skloni su preteranoj opreznosti i ne preduzimaju dovoljno rizika.
Nisu asertivni – nisu previše otvoreni i ne vole neobavezno ćaskanje

O

Teoretičari – mane

Lateralno razmišljanje im je ograničeno.
Slabo tolerišu neistinu, nesigurnost, nered i dvosmislenost.
Ne tolerišu subjektivne i intuitivne stavove.
Koriste mnogo „treba“ i „mora“.

O

Pragmatičari – mane

Imaju tendenciju da odbace sve što nema očiglednu praktičnu primenu.
Nisu mnogo zainteresovani za teoriju niti osnovne principe.
Imaju tendenciju da bez daljeg razmišljanja prihvate prvo smisleno rešenje problema.
Ne vole brbljivost.
Generalno gledano, više su orijentisani na zadatak nego na ljude.